Не, месец дана
Зелено, не храст,
Са репом, а не с мишем.
(Репа)
* * *
Не узнемирујем никога
Сви плачем.
(Лук)
* * *
Телета су глатка
Везан за башту
Леже у редовима
Зелени се.
(Краставци)
* * *
Шкрлета, сам шећер
Кафтан је зелени, баршун.
(Лубеница)
* * *
Рођен у стакленику,
У врту је расла
Нога је кратка
Глава је велика.
(Купус)
* * *
Златно сито
Црне куће су пуне.
Колико црних кућа
Толико малих белих становника.
(Сунцокрет)
* * *
Округли плес и заредом
У шеширима стоје момци.
Ко прође
Сваки поклон им је дат.
(Гљиве)
* * *
Живјели у прољеће, љети хладно,
Храни се у јесен, а зими греје.
(Дрво)
* * *
Ја ћу напустити топлу земљу
Пењећу се наопако
Тада у њему, као и ја,
Биће читава породица.
(Семе)
* * *
Тукли су ме палицама
Сруше ме камењем
Спалио ме ватром
Секли су ме ножем.
И због тога ме уништавају,
Да ме сви воле.
(Хлеб)
* * *
Споља је црвена
Унутра је бела
На глави гребен -
Зелена шума.
(Радич)
* * *
Сестре стоје у пољу
Жуте очи гледају у сунце
Свака сестра има -
Вхите цилиа.
(Марјетице)
* * *
Зима и лето
Једна боја.
(Јела, бор)
* * *
Широко, а не море
Злато, а не новац
Данас на земљи
И сутра на столу.
(Пшенично поље)
* * *
Црвено, слатко, мирисно,
Расте ниско, близу земље.
(Дивља јагода)
* * *
Деда седи у сто крзнених капута,
Они који га скину проливају сузе.
(Лук)
* * *
Лопта је била бела.
Ветар је дувао -
Лопта је одлетела.
(Маслачак)
* * *
Сестре стоје на ливадама -
Златно око
Вхите цилиа.
(Марјетице)
* * *
Лутка у позоришту лутака,
Корени усјева у врту на врту.
(Першун)
* * *
У трави густу, зелену, изгледа паметно,
Али с обрадљивом земљом, попут корова, он је немилосрдно прогнан.
Глава је плава и има дугачку стабљику.
Па, ко га не познаје! Ово је ...
(Кукуруз)
* * *
У белом сакоу
Стајали смо на чистини.
Летеле сисе -
Сјели смо на плетеницу.
(Брезе)
* * *
Мирисно лице
А реп је гриз.
(Ружа)
* * *
Мали Иван -
Коштани кафтан.
(Орах)
* * *
Вреди Филат,
Схароват, коврчава,
Ни стотину закрпа.
Ко га скине
То пролијева сузе.
(Лук)
* * *
Шта се рађа у хлебу
Није ли добро за храну?
(Кукуруз)
* * *
Као снежни глобус је бел
У пролеће је цветало
Изнутан је осјетљив мирис.
А кад дође време
Одједном је постала
Све бобице су црне боје.
(О птичјој трешњи)
* * *
Свима су познати:
Светло као пламен
Ми смо имењаци
Са малим ноктима.
Дивите се дивљини
Сцарлет ...
(Каранфили)
* * *
Бели грашак на зеленој стабљици.
(Љиљан)
* * *
Зелена кућа је мало тијесна:
Узак дуг, гладак.
У кући која је седела поред
Округли момци.
У јесен су стигле невоље -
Кућа је пукла глатко,
Ко је скочио куда
Округли момци.
(Грашак)
* * *
Црна душо
Скупи се мало
Кувају се у води
Ко једе, похвалиће се.
(Хељда)
* * *
Стоји изнад воде
Тресе браду.
(Реед)
* * *
Мало плаво звоно виси
Никад не зове.
(Белл)
* * *
Ех, звона, плава,
Са језиком, али без звона.
(Звона)
* * *
Кућа је расла у пољу -
Кућа је пуна жита.
Зидови су позлаћени
Капци су се укрцали.
А ту је и нова кућа
На златном стубу.
(Спикелет)
* * *
Вреди Олиа
На средини поља
Шатор је био покривен
Подржао сам се копљем.
(Копна)
* * *
Нису копали, нису бушили, али имали су воде.
(Корени)
* * *
Златни фењер горио је у трави
Затим је изблиједјело, изашло и претворило се у пахуљицу.
(Маслачак)
* * *
Постоји град.
Колико црних кућа
толико малих белих становника.
(Сунцокрет)
* * *
Не шивати, не сећи,
И све у ожиљцима,
Без пребројавања одеће
И то све без затварача.
(Купус)
* * *
Међу дињама
Зелене куглице.
Деца су улетела -
Са куглица једна кора.
(Лубеница)
Учитавање ...