Нова година заостала. Бучни празници замењени су радним данима, који враћају свакодневицу и испразност у наше животе. Не желим да након божићних празника идем у канцеларију овог суморног понедељка, седнем за рачунар уместо омиљене меке софе. Али то је неизбежно, свака одрасла особа ће одлучити, јер се све на овом свету једном заврши ...
Замислите сада које сензације овај период изазива код деце? Јуче су се несметано играли и забављали испод јелке, окружени суседном децом и пријатељима. Пре само неколико дана добили су толико поклона! Тек недавно су се снови остварили један за другим! А сада ... Готово је! Помножите чежњу са 10 ... Не, са 100! И добићете осећања која ваше дете доживљава када креће у вртић или у школу 12. јануара.
Све бебе показују та осећања на различите начине. Једни постају расположени, други захтева већу пажњу родитеља, трећи наставља молити за поклоне, јер све што сте му раније добили не од вас, већ од доброг Деда Мраза. Посматрајући ово понашање, већина родитеља почиње нервозно и сваки такав дјететов захтјев потиснути је у ултиматумском облику. „Примили сте толико поклона од Деда Мраза, зашто вам треба више!“ „Ти и ја смо били пре неколико дана у забавном центру, идемо не пре неколико недеља.“ "Тата и ја морамо радити, а ти иди у вртић (школу)." Чини се да су све ове родитељске напомене врло тачне, јер је живјети у режиму сталних празника једноставно немогуће.
Али опет се појављују исте “бутс”. А детету лошег расположења постаје жао, а "хирови испочетка" бесни. Али највише од свега, срамота је што је толико учињено за празник, толико новца потрошено за поклоне, толико труда уложено да ти дани буду права бајка. И хвала ти. Прича је готова. Или можда не? Да ли се може продужити?
Према психолозима, разлог тако лошег расположења деце и истих тих "чудних хирова" је једноставан. Млада и стара деца цене више од свега ... Не, не поклони. И уопште нису та смешна јутра и породичне свечаности. Ваша пажња им је важна - присуство родитеља у близини, породични излети у госте или у забавне центре. Чак и минута када беба отпакује поклоне, а ви сте крај њега и заједно се радујете дуго очекиваној играчкој. Ови драгоцени тренуци чувају у сећању сваког детета неописив осећај празника, који нас и у одраслој доби чини да волимо Нову годину и све што је с њом повезано с великом силом.
Али нова година и онда Божић пролазе. Обдарено пажњом и наклоношћу, дете се одједном нађе сам. Као да је управо заспао у топлим и меким рукама мајке, а када се пробудио нашао се на дрвеној клупи у хладном парку. Наравно, таква осећања ће изазвати и расположење и захтеве. Али основа ових захтева није уопште жеља за примањем више поклона, већ покушај да се врати пажња коју је дете осетило пре неколико дана. И сви ћете победити само ако обратите пажњу на мало „ћудљивости“!
Како да наставим причу? Ћаскај са дететом! Разговарајте с њим о свему: како је био дан у школи или вртићу, шта је радио са разредницима, о чему су говорили наставници и наставници? Изненадит ћете се колико су дјечији дани разноврсни, поготово ако их ставите "на полице", колико осјећаја у њему изазива однос у тиму и са којим задовољством им говори о њима.
Пронађите опцију породичног ритуала који омогућава да будете сами са дјететом најмање 30 минута дневно. Без телевизора, без мобилног телефона, без баке и дједа. Само ти и твоје дете.Најбоље вријеме ће бити одлазак у кревет када будете могли прочитати ситну књигу или само сједити крај његовог кревета и разговарати сутра. Дневно читам књиге својој ћерки, без обзира на моје расположење или здравствено стање. И знам колико су важна та вечерња читања пред спавање.
Једног дана мој муж је предложио да ноћу заменим читање књиге слушањем аудио бајки. У почетку се моја ћерка срећно сложила (ипак, деца су увек спремна да доживе ново искуство!), Али након 10 минута она ме је поново позвала са сузама, тражила да искључим причу и прочитао јој је. А ово није нимало чудно и није само још једна ћуд. Уосталом, мајка у креветићу, читање или разговор много је вреднија за свако дете, без изузетка, од било којег техничког уређаја, слушања аудио књига или гледања цртаних филмова на таблету!
А такође морате да организујете породичне дане када су и мама и тата код куће. Ујутро, идите с дјететом у забавни центар, само на сат времена. А онда идите у кафић да испробате нову пицу. То не морате да радите сваке недеље, то можете учинити ређе. Али дете ће сигурно чекати ових дана! За њега су прилика да руку и мајку узму за руку и оду тамо где је све необично, радосно и занимљиво. Као у оној причи која му је била недавно у животу. И што уопште неће завршити!